„Blic“ (07. juna 2009 godine)
Jedna država, dva tržišta za lekove
Bosna i Hercegovina po mnogo čemu nije jedinstvena država, što pokazuje i primer položaja domaćih proizvođača lekova. U BiH, inače, postoje samo dve farmaceutska kompanije – „Hemofarm“ i „Bosnalijek“ koje proizvode lekove i plasiraju ih na naše tržište, ali u obe kompanije tvrde da su uslovi poslovanja kao da je reč o dve različite države, a ne o dva entiteta BiH.
I dok se u Srpskoj, bar po tvrdnjama nadležnih, ne favorizuje nijedan proizvođač – bio domaći ili strani, jer cena leka ima ključnu ulogu, u Federaciji je slika malo drugačija, pa proizvođači iz tog entiteta imaju dominantnu poziciju u odnosu na sve ostale. Primera radi, kompanija „Hemofarm“ iz Banjaluke na pozitivnoj listi lekova u Srpskoj ima sedamdesetak svojih proizvoda, dok je istovremeno na listi u FBiH samo jedan „Hemofarmov“ proizvod, i to samo u jednom od deset kantona.
Na drugoj strani, „Bosnalijek“ na pozitivnim listama, uključujući i kantonalne i listu u RS, ima skoro polovinu lekova iz svog proizvodnog programa. Kažu, međutim, da je broj proizvoda na nekim listama ove kompanije i znatno manji, s obzirom na to da se liste u BiH razlikuju po sadržaju i načinu primenjivanja zakonskih odredbi.
„Za farmaceutsko tržište RS potpuno je svejedno da li ste proizvođač koji ima fabriku u RS i da li zapošljavate ljude, plaćate porez – svi imaju isti tretman. Osnovni kriterijum je cena leka. Međutim, kad je u pitanju FBiH još postoji ignorisanje proizvođača iz RS“, objašnjava direktor „Hemofarma“ Banjaluka Aleksandar Veselinović. On kaže da se vlast u FBiH i dalje poziva na uredbe koje su važile pre donošenja Zakona o lekovima, po kojima je domaći proizvođač onaj koji je registrovan u FBiH.
„Šta je motiv da se na ovakav način ignoriše RS? Federacija BiH i dalje raspisuje tendere koji su nezakoniti, a svako rušenje tendera predstavlja mogućnost da se nabavke i dalje sprovode po starim uslovima. Tako su proizvođači iz FBiH i dalje privilegovani – i po pozicioniranju na listi i po cenama“, objašnjava Veselinović.
Inače, u Srpskoj se na pozitivnoj listi nalazi oko 600 lekova, a u Fondu zdravstvenog osiguranja kažu da je isključena bilo kakva mogućnost favorizovanja nekog proizvođača.
„Na listi se nalaze svi proizvođači istog leka koji su registrovani, a primenjujemo referentnu cenu leka. To znači da se na listi nalazi više proizvođača, a mi određujemo najnižu cenu kao referentnu. Osiguranici Fonda mogu da dobiju besplatno samo onaj lek sa referentnom cenom, a ako žele lek nekog drugog proizvođača moraju da doplate razliku“, kažu u FZO RS. Objašnjavaju i da, ako neki proizvođač ima najnižu cenu jednog leka, ne mora da znači da će i drugi njegovi lekovi biti najjeftiniji.
Slično tvrde u Federaciji BiH. Naime, na listama pozitivnih lekova u ovom entitetu nalaze se medikamenti uz koje nije navedeno ime proizvođača.
„To znači da federalna lista esencijalnih lekova ni na koji način ne favorizuje bilo koju farmaceutsku kompaniju. Prilikom utvrđivanja pozitivne liste vodimo računa o preporukama Svetske zdravstvene organizacije, koja definiše esencijalne lekove kao one koji zadovoljavaju potrebe većine stanovništva i treba da budu dostupni u svako vreme, ali i po ceni koju pojedinci i zajednica mogu sebi da priušte“, navode u Ministarstvu zdravstva FBiH.
Kompanije diktiraju cenu
Farmaceutske kompanije u Bosni i Hercegovini same definišu cenu svojih proizvoda, dok entitetska ministarstva, bar tako kažu, ne mogu da utiču na cenovnik lekova. Primera radi, na osnovu provere u nekim apotekama, uočili smo da su lekovi „Bosnalijeka“ među skupljim, a „Hemofarmovi“ su osetno povoljniji za džep pacijenata. Pojedini lekovi „Bosnalijeka“ u apotekama RS skuplji su od jedne KM do deset maraka od „Hemofarmovih“, zavisno koji je proizvod u pitanju.
Ministarstvo zdravlja podržava domaće lekove
U ministarstvima zdravlja oba entiteta objašnjavaju da domaći farmaceuti imaju određeni tretman kroz Zakon o javnim nabavkama BiH. Prema ovom zakonu, Savet ministara BiH može da definiše politiku, pojedinosti i druge uslove za primenu prefercijalnog tretmana domaćih proizvoda u postupku javnih nabavki u svim sektorima s namerom da zaštiti razvoj i obnovu privrede BiH.
Kad je reč o položaju domaćih farmaceutskih kompanija, naši proizvođači nisu zadovoljni ni zaštitom koju im od konkurencije pruža država. U RS su, osim „Hemofarma“ i „Bosnalijeka“, registrovana i 74 inostrana proizvođača lekova.
„Položaj farmaceutskih kompanija iz BiH znatno je otežan u odnosu na konkurenciju. Posebno kad je reč o odnosu između naših proizvođača i inostranih firmi ako je u pitanju izvoz.
Na kraju, mi smo prilikom izvoza obavezni da ispoštujemo sve standarde i zakone zemalja u koje izvozimo i platimo prateće troškove, dok naše tržište ne uspostavlja iste standarde za proizvođače lekova koji uvoze u BiH“, navode u „Bosnalijeku“.
Oni kažu da je tržište BiH rascepkano, a nedostaje i kvalitetna zaštita domaće proizvodnje.
„Primera radi, PDV je svugde u okruženju, ali i šire ima diferenciranu stopu za lekove osim u BiH. I na to sve, imamo i porez na osnovu akciza. Cenili bismo da se država, ipak, konkretnije pozabavi zaštitom domaće proizvodnje, kao što je slučaj u Srbiji gde su domaći proizvođači zaštićeni na domaćim listama“, kažu u „Bosnalijeku“.
U Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH ističu da je problem što BiH nema jedinstvenu ekonomsku politiku tako da je lekove iz RS, primera radi, teže prodati u FBiH nego u inostranstvu.
„Praktično – imamo dva posebna tržišta. Kada bi entiteti delovali jedinstveno, domaći farmaceuti ne bi imali toliko problema i mogli bi više da se orijentišu na inostrano tržište“, kažu u Ministarstvu spoljne trgovine BiH.
